Глумачке свечаности

Глумачке свечаности "Миливоје Живановић"

Миливоје Живановић Миливоје Живановић (1900-1976), један од наших најистакнутијих глумаца,првак ЈДП-а . Снажан таленат продорне и маркантне индивидуалности, великог формата, са дубоким уживљавањем у психу, емоционални свет и природу ликова које је интерпретирао; са успехом играо и трагичне и комичне ликове. Први страни глумац добитник Медаље Станиславски, 1966 у Москви...

Од 1995. године у Центру за културу Пожаревац одржава се позоришни фестивал у славу једног од највећих српских глумаца – Миливоја Живановића.

Прва недеља априла сваке године публици пружа могућност да се сусретне са највишим глумачким дометима у најбољим представама годишње продукције наших престижних позоришта. О избору представа брине селектор, неко од респектабилних имена из области позоришне критике или театрологије. Свој селекторски допринос овој манифестацији дала су имена попут Јована Ћирилова, Мухарема Первића, Петра Марјановића, Божидара Ђуровића…Пожаревац тих фестивалских дана живи за позориште и слави глумачку професију, увек изнова будећи сећања на величину глумачке игре свог славног суграђанина.

Наш град тада постаје једно од битних одредишта на културној мапи Србије.

ЛАУРЕАТИ

1995.

ЉУБОМИР ЉУБА ТАДИЋ (ГАРДЕРОБЕР)

(31.5.1929. - 28.10.2005.) је српски позоришни, филмски, телевизијски и радио глумац, који је уживао репутацију једног од највећих имена југословенског глумишта.
Рођен је у Урошевцу 31. маја, 1929. године. Пре уписа академије дебитовао је на сцени крагујевачког позоришта Јоаким Вујић, 1944. године. Затим одлази у Београд, где уписује глумачку академију у класи професора Јозе Лауренчића, 1953. Био је члан Београдског драмског позоришта, Народног позоришта у Београду, Југословенског драмског позоришта и Атељеа 212, а играо је у скоро свим позориштима у бившој Југославији.
Године 1956. играо је Владимира у Чекајући Годоа у првој сезони Атељеа 212, што је уједно било и прво играње Годоа у Источној Европи. У Атељеу 212 нашао се и у својој последњој улози, глумећи краља Лира пар месеци пре смрти.

1996.

ПЕТАР БАНИЋЕВИЋ (ДУГО ПУТОВАЊЕ У НОЋ)

(1930–2006.) - Рођен у Никшићу 1930. Студирао је глуму на Академији за позоришну уметност у Београду, у класи професора Раше Плаовића, а током глумачке каријере играо је на готово свим београдским сценама. Члан Народног позоришта постао је 1954. и у њему остварио више од 50 улога. Глумио је у двадесетак филмова и више од 50 телевизијских драма и серија.
За изузетна глумачка остварења добио је све престижне глумачке награде: Октобарску награду, награду 13. јул, 7. јул, два пута награду Раша Плаовић, награду Миливоје Живановић, Стеријину награду, награду МЕС-а у Сарајеву и награду за животно дело Добричин прстен.
Бавио се педагошким радом 15 година и извео пет глумачких генерација на Академији уметности у Новом Саду, а водио је и глумачку класу на Академији уметности "Браћа Карић" у Београду.

1997.

ДРАГАН МИЋАНОВИЋ (МИЗАНТРОП)

Рођен 1970. године у Лозници.
Глумац кога стручна позоришна јавност издваја међу најдаровитије (они који имају снаге да се једног дана сврстају у ред глумачких великана). Играо у "Ромеу и Јулији", Лисандра у "Сну летње ноћи", Себастијана у "Богојављенској ноћи", Лаерта у "Хамлету", Фортинбраса у "Хамлету" у лондонском Глоб театру, Порција у "Млетачком трговцу".....

1998.

ВОЈИСЛАВ ВОЈА БРАЈОВИЋ (БУРЕ БАРУТА)

Рођен 11. маја 1949. у Београду.
У Београду је завршио основну школу, а гимназију у Ваљеву. Године 1967. уписао се на Факултет драмских уметности у Београду, на смеру за глуму, у класи професора Предрага Бајчетића, а 1971. године је дипломирао у класи професорице Огњенке Милићевић.
Од 1969. године је стални члан Југословенског драмског позоришта у Београду.

2000.

ГОЈКО ШАНТИЋ (ВИШЊИК)

Рођен у Мостару 1946. Дипломирао је глуму на Академији за позориште, филм, радио и телевизију 1967. у класи професора Мате Милошевића. Добитник је Академијине награде “Страхиња Петровић” за дипломски испит. Од исте године је члан Југословенског драмског позоришта, где је и данас у статусу првака.

На сценама Југословенског драмског позоришта, “Атељеа 212", Народног позоришта, Београдског драмског позоришта, Дубровачких летњих игара, Црногорског народног позоришта и Нишког народног позоришта одиграо је седамдесет улога. Гостовао је и наступао на сценама Москве, Петровграда, Париза, Берлина, Беча, Букурешта, Софије, Цириха, Венеције, Трста, Граца, Штутгарта, Гагенауа, и свих већих градова бивше Југославије....

2001.

МИХАЈЛО МИША ЈАНКЕТИЋ (ПРЉАВЕ РУКЕ)

Рођен у Новом Саду, 24. маја 1938.год.
Дипломирао глуму на Академији за позориште, филм, радио и телевизију 1962. године. У својој каријери остварио улоге у више десетина филмова и ТВ серија, а такође је бројне улоге остварио у Југословенском драмском позоришту.
Велику популарност код телевизијске публике донеле су му улоге у ТВ серијама „Сиви дом“ (1984-1985), „Бољи живот“ (1987), „Срећни људи“ (1993), а у серији „Породично благо“ (1998 - 2001) играо је главну мушку улогу.

2002.

ПРЕДРАГ ЕЈДУС (ГОСПОДА ГЛЕМБАЈЕВИ)

Рођен у Београду, 24. јула 1947.год.
Завршио је 14. београдску гимназију, а дипломирао глуму 1972. године на Академији за позориште, филм и телевизију у класи професора Миленка Маричића. Био члан аматерског позоришта Дадов од 1962. до 1968, а члан Драме Народног позоришта у Београду постао је одмах након дипломирања 1972.год.
У Југословенско драмско позориште прешао 1993.
Био је председник Удружења драмских уметника Србије од 1985. до 1989.
У позориштима широм некадашње Југославије - у Београду, Новом Саду, Суботици, Загребу, у Немачкој, Француској, Канади, САД, Мађарској, Швајцарској - одиграо је 150 драмских улога, а снимио је више од 50 филмова, телевизијских драма и серија.

2003.

ЂУРЂИЈА ЦВЕТИЋ (СКУП)

Рођена 25 августа 1942.год. у Београду.
"..јуродива Коштана, недужна Дездемона, крхка Лаур Лембах, за нови век неспремна Рањевска" које је годинама оживљавала глумица са сјајем Ђурђија Цветић....
"Има глумаца који улоге тлаче и присилно их своде само на своје тумачење, има их пак који им се предају, онако на прво читање, без поговора, нису ретки ни они који се често са улогом растану у пуном неспоразуму. Најређи су они одабрани, који је пажљиво, са знатижељом испитују, разгледајући је са свих страна, док овладају њоме, као на руке што се навлаче рукавице и свака им пристаје као да су заједно рођени. У тај племенити глумачки сој спада првакиња нашег глумишта Ђурђија Цветић..."(Вида Огњеновић)

2004.

РАДМИЛА ЖИВКОВИЋ (ГОСПОЂА МИНИСТАРКА)

Рођена 14. јануара 1953. у Крушевцу. Студирала глуму на Факултету драмских уметности у Београду.
Одиграла је бројне улоге у филмовима Сок од шљива, Посебан третман, Вариола вера, Још овај пут, Сабирни центар, Увек спремне жене, Полтрон, 0 покојнику све најлепше, Ледина, Зона Замфирова... За неке од њих награђена је највишим признањима као што су Златна арена у Пули, Царица Теодора у Нишу...Као позоришна глумица остварила је улоге на сценама Атељеа 212, Позоришта на Теразијама, у Звездара театру, а 20 година је члан Драме Народног позоришта у Београду. Власница је награде „Миливоје Живановић", а највећи успех у каријери забележила је 6. фебруара 2005. године, када јој је уручена награда „Жанка Стокић" коју су пре ње добиле Светлана Бојковић и Милена Дравић.

2005.

ДРАГАН ПЕТРОВИЋ ПЕЛЕ (ТРЕ СОРЕЛЕ)

Рођен 17. децембра 1961. у Београду.
Играо је у “Балканском шпијуну”, филмовима “Већ виђено”, “Булевар револуције”, “Урнебесна трагедија”, “Лепа села, лепо горе”, “Балканска правила”, “Стршљен”, “Точкови”, “Сенке успомена”, “Апсолутних сто”, “Мала ноћна музика”, “Рингераја”, “Кордон”...
Професор на Факултету драмских уметности у Београду.

2006.

РУЖИЦА СОКИЋ

Рођена 14. децембра 1934. у Београду.
Још као девојчица учествује у Дечјој радио-драмској групи Радио-Београда, а године 1958. дипломирала је глуму на Академији за позоришну уметност у Београду. Краће време била је чланица Савременог позоришта, убрзо прелази у Атеље 212, где ће бројним улогама (првенствено савременог и домаћег репертоара) открити и потврдити дар „рођене глумице“. Глумила је у око 40 филмова; већ за прву улогу („Горки део реке“, 1965, Ј. Живановића) награђена је Сребрном ареном на фестивалу у Пули...

2007.

БОРИС ИСАКОВИЋ (ОДУМИРАЊЕ)

Рођен је 1966. године у Новом Саду. Завршио је Академију уметности у Новом Саду, у класи професора Боре Драшковића.
Био је стални члан Српског народног позоришта у Новом Саду где је био првак драме, а једно време и директор драме. Од 2000. године самостални уметник.
Остварио бројне улоге у Српском народном позоришту у Новом Саду, али игра и у готово свим позориштима у Београду. Глуми и на филму и телевизији.
Бави се педагошким радом. Професор је глуме на Академији уметности у Новом Саду.

2008.

МИЛАН ЛАНЕ ГУТОВИЋ (ВЕСЕЛЕ ЖЕНЕ ВИНДЗОРСКЕ)

Рођен 11. августа 1946. на Умки.
Завршио Академију за позориште, филм, радио и телевизију у Београду и 1967. године дошао у Југословенско драмско позориште као млад глумац у групи коју су тада популарно назвали „Бојанове бебе“, јер их је довео Бојан Ступица.
Следећих двадесетак година играо је у представама „Протекција“, „Кад су цветале тикве“, „Буба у уху“, „За ким звоно звони“, „Пучина“, „Колубарска битка“, „Ваљевска болница“, „Народни посланик“ итд. Неке од тих улога донеле су му Стеријину награду, „Ћурана“ на „Данима комедије“ у Јагодини, награду „Зоран Радмиловић“ и неколико годишњих награда ЈДП. Глумио је у неколицини филмских комедија међу којима су и четири дела „Тесне коже“ (1982, 1987, 1988, 1991), где је са Николом Симићем играо једну од главних улога и која је доживела енормну гледаност. Године 1989. у Пули је добио „Златну арену“ за улогу у филму „Полтрон“

2009.

ГОРДАНА ЂУРЂЕВИЋ ДИМИЋ (ДРАГА ЈЕЛЕНА СЕРГЕЈЕВНА)

Рођена је 1961. у Беочину, у Срему. Завршила је гимназију "Јован Јовановић Змај" у Новом Саду, а глуму на Академији уметности у Новом Саду, у класи професора Бранка Плеше.
Првакиња је драме Српског народног позоришта, где је члан ансамбла од 1995.Глумила је у великом броју позоришних представа, а опробала се и на филму и телевизији.
Добитник је бројних награда и признања за свој рад. 2007. добила је Нушићеву награду, за животно дело, а 2009. добила је награду Жанка Стокић (која јој је уручена у њеном матичном позоришту 26.03.2009. године после представе "Ујкин сан", у којој тумачи насловну улогу).

2010.

ТИХОМИР СТАНИЋ (ФАЛСИКФИКАТОР)

Рођен 17. новембра 1960.у Лакташима, а детињство је провео у Босанској Дубици, гдје му је отац био учитељ. Уписао је Академију уметности у Новом Саду у класи професора Дејана Мијача. Своје прве улоге остварио је у Атељеу 212. Свој рад је везао највише за позориште, мада се појављивао и на филму. У позоришту је играо више од 90 улога, а најпознатије су му главне улоге у „Хенрику ИВ“, „Дивљем меду“, „Светом Георгију“. У тв-серији Крај династије Обреновић играо је краља Александра, у филмовима Здравка Шотре је углавном играо наратора Стевана Сремца.

2011.

ДРАГАН МИЋАНОВИЋ (ИЗ ЈУНАЧКОГ ЖИВОТА ГРАЂАНСТВА)

Рођен 1970. године.
Глумац кога стручна позоришна јавност издваја међу најдаровитије (они који имају снаге да се једног дана сврстају у ред глумачких великана). Играо у "Ромеу и Јулији", Лисандра у "Сну летње ноћи", Себастијана у "Богојављенској ноћи", Лаерта у "Хамлету", Фортинбраса у "Хамлету" у лондонском Глоб театру, Порција у "Млетачком трговцу"...

2012.

ПРЕДРАГ МИКИ МАНОЈЛОВИЋ (КУМОВИ)

Рођен 5.априла 1950. у Београду.
Рођен је у породици позоришних глумаца, његова мајка је глумица Зорка Манојловић. После завршене Академије наступа у позоришту. Каријеру на телевизији почиње у серији Отписани (1974). Играо је у култној серији Грлом у јагоде (1976) режисера Срђана Карановића. На филму је сарађивао са Емиром Кустурицом. После филма „Подземље“ (1995) почиње да снима и у иностранству.
За заслуге у области позоришта и филма у југоисточној Европи, 2011. је проглашен за почасног доктора Европске филмске академије.

2013.

САША ТОРЛАКОВИЋ (ЧАРОБЊАК)

Рођен 1965. год. у Јагодини.
Завршио Академију уметности у Новом Саду у класи професора Бранка Плеше.
Члан ансамбла Народног позоришта Сомбор од 1989. године. Значајније награде:
Пет награда за глумачко остварење на Фестивалу професионалних позоришта Војводине, глумачка награда на фестивалу Љубиша Јовановић у Шапцу; Стеријина награда за више улога - Непознати, Шишман, Енрико Дандоло, Калојан, Андреас фон Нахт и Пуковник у представи Опсада цркве Светог Спаса); три Ћурана на фестивалу Дани Комедије у Јагодини, награда за најбољег глумца на фестивалу Тврђава Театар у Смедереву, Статуета Миливоје Живановић, за најбоље глумачко остварење, на 18. Глумачким свечаностима Миливоје Живановић у Пожаревцу, за улогу Томаса Мана у представи Чаробњак, Стеријина награда на 58. Стеријином позорју за глумачко остварење (Томас Ман, Чаробњак),глумачка награда за бравуру на VIII Фестивалу Медитеранског театра Пургаторије Тиват 2013(Томас Ман, Чаробњак).

2014.

МИОДРАГ КРИВОКАПИЋ "БРИК" (НАШИ СИНОВИ)

(Пећ, 22. април 1949) је српски филмски и позоришни глумац.
Основну школу и гимназију је завршио у свом родног граду, а Академију за казалишну и филмску умјетност (АКФУ), одсек глума је дипломирао 1975. у Загребу. Те године постаје члан драмског казалишта Гавела у ком остаје две године, да би затим прешао у Хрватско народно казалиште (ХНК) у Загребу и ту остаје до 1986. Од те године је слободан уметник.
Играо је и у театру „&ТД“ у Загребу и на фестивалима: Дубровачке љетње игре, Сплитско љето, а касније на Суботичком фестивалу, као и Фестивалу Будва - град театар. Снимио је двадесетак играних филмова, око 30 ТВ драма, десетак ТВ серија.

2015.

НЕБОЈША ГЛОГОВАЦ (РАЗБИЈЕНИ КРЧАГ)

је рођен 30. августа, 1969. у Требињу, у породици свештеника Милована и Милене Глоговац. Породица се преселила у Панчево када је Небојша имао 7 година. Глоговац је имао малу улогу школског друга Слободана Попадића у тада врло популарној серији „Бољи живот“ (1987). После средње школе је уписао студије психологије на Филозофском факултету у Београду. Након две године студија се предомислио и 1990. је уписао глуму на београдском Факултету драмских уметности у класи професора Владимира Јевтовића.

2016.

ВОЈИН ЋЕТКОВИЋ (ОТЕЛО)

(Крушевац, 22. август 1971.) је српски глумац. ФДУ је завршио у Београду у класи професора Владе Јевтовића. Позоришна публика широм земље имала је прилике да га гледа у реномираним представама крушевачког позоришта „Златно руно“ Борислава Пекића и „Проклета Авлија“ Иве Андрића, обе у режији Небојше Брадића. Поред ових, играо је у представама „Буре барута“, „Аудијенција“, „Љубавно писмо“, „Сузе су О. К“, „Емигранти“...

2017.

ХАНА СЕЛИМОВИЋ (ИВАНОВ)

(Београд, 5. фебруар 1987.) је српска глумица. Завршила је филолошку гимназију, а затим је дипломирала глуму на Академији уметности у класи професора Небојше Дугалића. Осим као глумица, ради и као асистент овог професора на Академији коју је похађала.

2018.

САША ТОРЛАКОВИЋ (ЧАРОБЊАК)

2019.

ЈЕЛИСАВЕТА СЕКА САБЛИЋ (ВРАТ ОД СТАКЛА)

Рођена је у Београду, 13. јун 1942. Српска филмска, позоришна и телевизијска глумица. Каријеру је започела пре више од педесет година да би данас била једна од најпопуларнијих и највољенијих глумица у свим земљама бивше Југославије. Добитница је најпрестижнијих награда и признања, као што су: Добричин прстен, Жанка Стокић, Златни ћуран, Павле Вуисић, Стеријина нарада, Златна арена и многе друге.

2022.

МИОДРАГ МИКИ КРСТОВИЋ (ЦЕМЕНТ БЕОГРАД)

Рођен у Београду 10. маја 1950. године. Глуму је дипломирао на Факултет драмских уметности у Београду у класи професора Миленка Маричића. Поред глуме у филмовима и ТВ серијама игра и у позоришним представама у Атељеу 212. На фестивалу „Први кадар“ уручена му је плакета „Лик кнеза Павла Раденовића“ за трајање, несебичан допринос и широк спектар различитих видова унапређивања екс југословенске кинематографије до данас. (извор Википедија)

2023.

НЕБОЈША ДУГАЛИЋ (МАГБЕТ)

Рођен у Краљеву, 17. маја 1970. год. Српски је глумац, редитељ и професор глуме. Дипломирао је на Факултету драмских уметности у Београду 1994. године у класи проф. др Владимира Јевтовића.
Играо је на сценама Народног позоришта, Позоришта на Теразијама, Београдског драмског позоришта, Југословенског драмског позоришта, Атељеа 212, Звездара театра, Битеф театра, Мадленијанума, Краљевачког позоришта и др. На међународном фестивалу „Златни витез“ у Москви 2006. године добио је Златног витеза за глуму у представи „Златно руно“ Борислава Пекића. Златног витеза је добио и 2012. године за монодраму „Реч је о свечовеку“. Добитник је још два Златна витеза, укупно четири и два Сребрна витеза, четири „Зоранова брка“, три Стеријине награде, „Награде Зоран Радмиловић“, „Награде Милош Жутић“ коју додељује Удружење драмских уметника Србије за сезону 2013-2014, награда Народног позоришта за најбоље индивидуално премијерно уметничко остварење за сезону 2013-2014, годишња награда Југословенског драмског позоришта за изузетан допринос високим стандардима пословања те куће, награда града Београда за позоришно стваралаштво за 2013. годину. Крајем јуна 2019, Дугалићу је уручено признање „Витез Србије“. (извор Википедија)