Миливојев штап и шешир - аматерске глумачке свечаности (сусрети варошких позоришта Србије) настао је као пандан глумачким свечаностима „Миливоје Живановић“ које се сваке године одржавају у Пожаревцу почетком априла, у част и славу глумачког позива, а ради трајног сећања на великана наше сцене Миливоја Живановића, рођеног Пожаревљанина.

По свом моделу су практично пресликане свечаности са двема значајним разликама: учесницима и наградама. Учесници су аматерска позоришта Србије, а награде су следеће: сваке вечери жири додељује по једну специјалну награду (за сликовито представљање лика) и једну главну награду – реплику Миливојевог штапа са гравираном плочицом и укориченим знамењем као уверењем о награди. Из круга сваковечерњих добитника штапа жири на крају фестивала бира и свеукупног победника. Тог победника, најбољег међу најбољима, дарује и Миливојевим шеширом са угравираном плочицом и укориченим знамењем, те тако тај глумац комплетира награду. Глумци који су сваке вечери добијали специјално признање за сликовито представљање свог лика не улазе у конкуренцију за Миливојев шешир, већ су конкуренти само добитници Миливојевог штапа. Сходно таквој концепцији фестивал је добио префикс Аматерске глумачке свечаности, да би се нагласила његова сродност са професионалним глумачким свечаностима, а у суфиксацији (консигнацији) је назив – сусрети варошких позоришта Србије. Тиме је фестивал добио релативно дуг наслов, али је отклоњена свака сумња у значење садржаја и поетике. Оснивачи фестивала су пошли од претпоставке да не постоји професионални глумац који пре тога није покушао као аматер да открије своје занимање за позориште и утврди своје вредности. Тако је Миливоје Живановић постао једини глумац који има два фестивала у своју част – аматерски и професионални.


Селектор овогодишњег фестивала је Александер Бако из Старе Пазове. 

Представе у званичној конкуренцији 22. фестивала „Миливојев штап и шешир“ – 2026:

plakat2026


23.2.2026. - Пре почетка фестивала свечано је отворена изложба Историјског архива Пожаревац "Пожаревачко позориште између два светска рата" у Галерији "Обојена светлост" Центра за културу Пожаревац. Присутнима су се обратиле гђа Галина Павленко Перић, дир. Центра за културу Пожаревац, гђа Слободанка Цветковић, арх. саветник-историчарка, ауторка изложбе и гђа др Јасмина Николић, дир. Историјског архива Пожаревац која је, пригодним говором, отворила изложбу. Посетиоци ће за време трајања фестивала имати прилику да се кроз фотографије, документа, плакате и архивску грађу упознају са богатим позоришним животом Пожаревца у периоду између два светска рата, када је град био важно културно средиште у коме су деловали бројни ентузијасти, глумци аматери и културни радници.
22. Аматерске глумачке свечаности "Миливојев штап и шешир" отворио је председник Скупштине града Пожаревца г. Срећко Босић. Присутнима се, најпре, у име домаћина, обратила директорка Центра за културу Пожаревац гђа Галина Перић. Такмичарски део фестивала започео је представом "Урбане легенде", "Театра 91" Центра за културу и уметност Алексинац у режији Младена Милојковића. Жири, који ове године ради у саставу; Спасоје Ж. Миловановић, театролог, Иван Милош, дир. Пољопривредне школе Пожаревац и Зорица Миладиновић, професорка енглеског језика, доделио је награду за сликовито приказани лик Срђану Стојадиновићу за улогу Милета. За глумца вечери и првог носиоца Миливојевог штапа жири је изабрао Вука Радисављевића који је тумачио улогу Јоце Калифорније. 

24.2.2026. - Друге фестивалске вечери наступило је позориште "Раша Плаовић" са Уба. Публици су се представили представом "Љубавно писмо" у режији Душка Ашковића. Жири, који ове године ради у саставу; Спасоје Ж. Миловановић, театролог, Иван Милош, дир. Пољопривредне школе Пожаревац и Зорица Миладиновић, професорка енглеског језика, доделио је награду за сликовито приказани лик Мирјани Симић за улогу Јагоде. За глумца вечери и другог носиоца Миливојевог штапа жири је изабрао Ивана Вилотијевића који је тумачио улогу Момчила Краљића Сонија.


25.2.2026. - Треће фестивалске вечери наступило је позориште Центра за културу "Масука". Публици су се представили представом "Мала" у режији Наташе Радоњић. Жири, који ове године ради у саставу; Спасоје Ж. Миловановић, театролог, Иван Милош, дир. Пољопривредне школе Пожаревац и Зорица Миладиновић, професорка енглеског језика, доделио је награду за сликовито приказани лик Александру Петровићу Вавићу за улогу Мише. За глумицу вечери и трећег носиоца Миливојевог штапа жири је изабрао Јелену Стојадиновић која је тумачила улогу Божидарке. 


26.2.2026. - Четврто фестивалско вече било је у знаку домаћег Позоришта "Миливоје Живановић" Центра за културу Пожаревац. Савремену верзију култне комедије Синише Павића на сцену нашег позоришта поставио је редитељ Милош Јагодић. Жири, који ове године ради у саставу; Спасоје Ж. Миловановић, театролог, Иван Милош, дир. Пољопривредне школе Пожаревац и Зорица Миладиновић, професорка енглеског језика, доделио је награду за сликовито приказани лик Марији Вајнер за улогу Људмиле. За глумца вечери жири је изабрао Валентина Ољачу који је тумачио улогу Крталића.


27.2.2026. - Пете такмичарске вечери глумци позоришта "Стеван Сремац" из Црвенке приказали су нам праву позоришну чаролију, представу "Илузије" у режији Милене Павловић. Жири, који ове године ради у саставу; Спасоје Ж. Миловановић, театролог, Иван Милош, дир. Пољопривредне школе Пожаревац и Зорица Миладиновић, професорка енглеског језика, доделио је награду за сликовито приказани лик Ребеки Планчак за улоге Елисије/Лис/слушкиње и љубавнице. За глумицу вечери жири је изабрао Цвијету Јовановић Мучалицу која је тумачила улоге Мелибеа/Изабела/супруга.


28.2.2026. - Последње такмичарске вечери фестивала наступило је позориште "Христо Ботев" из Димитровграда са представом "Најлепша" у режији Стојана Младеновића. Жири, који ове године ради у саставу; Спасоје Ж. Миловановић, театролог, Иван Милош, дир. Пољопривредне школе Пожаревац и Зорица Миладиновић, професорка енглеског језика, доделио је награду за сликовито приказани лик Надици Илиев за улогу Морин Фолан. За глумицу вечери и носиоца Миливојевог штапа жири је изабрао Соњу Станулову која је тумачила улогу Мег Фолан.


1.3.2026. - Завршене су 22. Аматерске глумачке свечаности "Миливојев штап и шешир". Жири, који ове године ради у саставу; Спасоје Ж. Миловановић, театролог, Иван Милош, дир. Пољопривредне школе Пожаревац и Зорица Миладиновић, професорка енглеског језика , одлучио је да главну награду фестивала, "Миливојев шешир" додели Јелени Стојадиновић која је тумачила улогу Божидарке у представи "Мала", у режији Наташе Радоњић, Позоришта Центра за културу “Масука“ Велика Плана.

Награду је најбољем глумцу фестивала уручила директорка Центра за културу Пожаревац Галина Перић, која је, потом, пригодним говором, прогласила фестивал завршеним.

Центар за културу Пожаревац одлучио је да због утиска који је оставила на публику, награди младу глумицу Миу Марјановић која је тумачила лик Мале у представи "Мала" Позоришта ЦзК "Масука" Велика Плана уз жељу да настави да вредно ради и напредује у глумачким водама. Деца из Дома ученика Пољопривредне школе су младој глумици уручили поклоне, цртеже и поруке.

У част победника фестивала глумци АП "Драгољуб Милосављевић Гула" КПЦ Петровац на Млави одиграли су представу "Укокај мог мужа" у режији Милоша Јагодића.

Образложење жирија

Аматерске глумачке свечаности „Миливојев штап и шешир“, које се традиционално одржавају у Пожаревцу, представљају не само најзначајнију смотру аматерског позоришног стваралаштва у Републици Србији, већ и специфичан културолошки механизам очувања сећања на једног од највећих бардова српског глумишта – Миливоја Живановића.

Живановић, некадашњи првак Југословенског драмског позоришта, оставио је неизбрисив траг у историји театра својим грандиозним интерпретацијама класичног и савременог репертоара, а овај фестивал, успостављен по узору на професионалне Глумачке свечаности које носе његово име, има за циљ да афирмише глумачку уметност као примарни елемент позоришног чина

Специфичност манифестације је у томе што стручни жири сваке вечери додељује реплику Миливојевог штапа најбољем глумцу вечери, док се на завршетку фестивала бира укупни победник који комплетира знамење добијањем реплике Миливојевог шешира.

Симболика штапа и шешира није нимало случајна; она реферише на господство духа и тежину заната коју је Живановић носио са собом. Штап, као ослонац и ауторитет, те шешир, као знак идентитета и заштитни знак глумачке боемије, постају метафорички алати којима аматерски глумци доказују своју достојност у односу на велику традицију којој припадају. У таквом вредносном систему, свака додељена награда носи специфичну тежину и захтева дубинско образложење које се не ослања само на импресију публике, већ на егзактну анализу глумачког поступка

На основу глумачких остварења приказаних током сваки од добитника “Миливојевог штапа“ донео је специфичну боју и сценску енергију која је обележила фестивалске вечери 2026. године:

Вук Радисављевић из Алексинца је прве вечери фестивала поставио изузетно висок стандард тумачећи лик Јоце Калифорније у представи “Урбане легенде“. Његова интерпретација била је прожета кафанским духом и анегдотама које су насмејале пожаревачку публику, демонстрирајући врсно познавање комичког ритма и непосредност у контакту са гледалиштем.

Иван Вилотијевић са Уба је друге вечери доминирао сценом као Момчило Краљић Сони у представи “Љубавно писмо”. Он је свом лику подарио неопходну комичку прецизност и ауторитет, потврђујући традицију убског позоришта које сваке године на овај фестивал доноси глумачки зреле и занатски беспрекорне креације.

Валентино Ољача из Пожаревца је пред домаћом публиком у представи “Полтрон“ маестрално оживео лик Крталића. Његова игра била је студија о људској слабости и опортунизму, изведена са хируршком тачношћу која приличи најбољим традицијама сатиричног театра на овим просторима.

Јелена Стојадиновић из Велике Плане је својом интерпретацијом Божидарке у представи “Мала“ пружила потресну студију о поразу и неуништивости женског инстинкта на друштвеној маргини. Њена снажна и емотивна игра била је испуњена сценском истином која је доминирала великом сценом.. Њена интерпретација легендарне мајке са друштвене маргине Радослава Павловића била је студија о поразу, опстанку и неуништивости људског духа. Стојадиновићева је лик Божидарке градила кроз унутрашњи монолог и потресну сценску присутност, избегавајући замке патетике. Њена игра је била централни емотивни стуб представе, испуњена сировом истином која је публику.

Цвијета Јовановић Мучалица из Црвенке је у представи “Илузије“ приказала фасцинантан дијапазон трансформација кроз ликове Мелибее, Изабеле и Супруге. Њена способност да у оквиру једног сценског чина промени три различита лица, задржавајући притом психолошку уверљивост унутар задатог жанра гротеске сваког од њих, сведочи о врхунском глумачком таленту и искуству.

Соња Станулова из Димитровграда је улогом Мег Фолан у представи “Најлепша“ унела у такмичарски програм дубоку трагику и суровост људских односа. Њена интерпретација била је прожета унутрашњим мраком и тензијом, што је публику оставило без даха и потврдило да аматерска сцена може досегнути највише врхове психолошког реализма.

Након сагледавања свих шест лауреата, стручни жири у саставу Спасоје Ж. Миловановић (председник), Иван Милош и Зорица Миладиновић донео је коначну одлуку. Иако је конкуренција била изузетно јака, жири је проценио да је интерпретација Јелене Стојадиновић најпотпуније одговорила на захтеве сценске истине и тежину глумачког заната коју симболизује име Миливоја Живановића. Због те „снажне и емотивне игре“ Јелена Стојадиновић је једногласно проглашена за укупну победницу XXII Аматерских глумачких свечаности и добитницу највишег фестивалског признања - Миливојевог шешира.