21.1.2010. - ,,Како смо волели Тита" - Прве вечери на фестивалу били смо у прилици да поздравимо искусан ансамбл позоришта ’’Бата Булић’’ Културно-просветног центра Петровац на Млави. Захваљујући њиховој спремности и колегијалности, ’’ускочили’’ су као алтернација за представу градиштанског позоришта која је у последњем тренутку отказана због болести глумице. Трећи пут на нашој сцени били смо у прилици да одгледамо популарну и провокативну представу ’’Како смо волели друга Тита’’. Текст Радослава Златана Дорића за сцену је приредио и изрежирао Милош Јагодић, дугогодишњи сарадник овога позоришта. Уиграна и спремна екипа с лакоћом се изборила са ванредним изазовом, с обзиром на то да их и вечерас очекује изазов велике сцене Центра за културу. У хомогеној и уједначеној екипи жири је имао необичан задатак: женску улогу најбоље је одиграла Сузана Станковић, која је истовремено и једина глумица у синоћној представи. Наравно, осим што је то представнику жирија користило да направи духовиту бравуру, истина је да се она оцењује у ширем контексту, јер ће на крају фестивала из круга својих ривалки и она имати своје место и оцену. Најбољи глумац био је Добривоје ’’Боња’’ Петровић, један од темеља овога позоришта. Раме уз раме с њим је био његов дугогодишњи позоришни ’’саборац’’ Мирослав Живадиновић, док је власник кафића, Љубомир Денић, у нешто слабијем ритму и концентрацији пратио радњу. У комаду се као музичар појављује и Миодраг Лукић, школовани музичар, иначе директор ове куће, чиме наставља традицију глумаца-аматера , директора Културног центра.
22.1.2010. - ,,Пробуди се, Като" - Друге вечери фестивала Петровчани су поново доказали пожаревачкој публици, чији су очигледно љубимци, да им веома прија да играју комедије. Гледајући разнородни састав и хабитусе, то се не би рекло, све док не почну да освајају сцену и срца публике. Текст комада ’’Пробуди се, Като’’ богато им је у томе помогао. Реч је о комедији забуне, хибриду између комедије дел арте и класичних бурлески. Стандардни ансамбл позоришта ’’Бата Булић’’ појачао се за ову прилику Златком Илићем који је играо Маму, односно ташту! Урадио је то без карикатуре, глумачки одмерено, за шта је био и награђен као глумац вечери. Глумица вечери била је поново Сузана Станковић у улози Жаклине. Подсетимо да је ту представу пре четврт века на свом репертоару играло ’’Позориште на Теразијама’’, а улогу Катарине играла је Ана Симић, а пожаревачка публика имала је прилику да види ову представу. Ову представу радо и често играју и професионлаци и аматери (Футог, Осијек, Загреб, Ријека, итд, итд).
23.1.2010. - ,,Анђела" - И ову представу пожаревачка публика могла је да види у професионалном извођењу театра ’’Звездара’’ које је пре тачно годину дана играло своју двестоту репризу, управо на дан када је играна на нашем фестивалу! Позориште ’’Кастелум’’ Костолац, које ето већ трећу сезону постојано опостојава на тешком и захтевном простору драмског аматеризма, определило се за драмску етиду која од малобројног ансамбла тражи уиграност, технику и виртуозност, а од редитеља прецизност и садржајност у приступу.
Два искусна глумца, Ненад Деспотовић (који се појавио на аматерској сцени пре више од тридесет година играјући у култној представи ’’Просјачка опера’’) и Дејан Милошевић, особа без чијег се талента и посвећеност не може замислити рад бар три позоришта у нашем крају, умели су да амортизују неискуство Иване Мрђен која је успела да у своју младост дода довољно ласцивности како би парирала двојици искусних позоришних вукова.
Редитељ, Радомир Ђорђевић, и сам дугогодишњи глумац, својим педантним и прецизним режијским поступком опредметио је на прави начин ову представу. Награду за најбољу женску улогу добио је и једини женски лик, међутим треба рећи да она тиме улази у конкуренцију за награду фестивала, а између два сјајна глумца жири се одлучио за сналажљивијег и покретљивијег, Дејана Милошевића који је искористио и предности симпатија које му је писац доделио.
24.1.2010. - ’’Женидба’’ на божевачки начин" - Последњег такмичарског дана фестивала наступали су његови први победници – драмски студио КУД ’’Бранко Радичевић’’ Божевац. Памтимо их по одличним представама и зрелом ансамблу. Ово је једна од ретких сеоских средина у нашем крају која постојано и солидно ради. Знајући у каквим условима (углавном зими) раде, може се сматрати подвигом свака представа коју премијерно изведу , а затим и репризирају. Ако занемаримо социјално-културолошки моменат (који, када су аматери у питању, не треба никада сметати с ума), остаје позориште: врло искусна и пригодна екипа, вршњаци својих ликова, добре поделе и хармоничне уклопљености. Рекло би се да је ово најзрелији ансамбл на фестивалу. Изборили су се са једним од најбољих Гогољевих комада. Редитељ је с мало више страхопоштовања пришао тексту, тако да је евидентно да би неки штрихови добро дошли како би се представа убрзала и добила на ритму и динамици. Текст је актуелан, ако ништа друго за саме Божевчане јер у том селу тренутно има готово сто нежења, тако да је репертоарски потез и овим поводом добро повучен. Честитке за солидан ансамбл и леп пријем код публике.
25.1.2010. - ,,Весели натпис на тужном гробу" - Синоћ је, већ традиционално, на завршетку фестивала ван конкуренције домаће позориште одиграло адаптацију познатог текста Доре дел Бјанко ’’Епитаф’’. Млади Владислав Велковски, већ искусан глумац, изданак наше школе глуме, дохватио се троструког задатка – да адаптира и режира овај текст, али и да носи главну улогу. Пошто је младости (углавном) све дозвољено, Влада је, охрабрен, уредништвом наше куће, сву своју енергију посветио финализацији представе која је већ двапут играна прошле сезоне. Овом приликом имао је и захтеван редитељски задатак да замени чак три глумца и он је то тако добро урадио да су се замене показале као много делотворније решење од оригиналне поставе. Млада Ријечанка је написала одличан текст који говори универзално и о српским наравима, па се редитељ одлучио да потенцира универзално зло у човеку, акцентујући црнохуморним детаљима ликове који су све, само не безопасни. Опасни су за себе и своју околину својом аутократијом, убилачким нагонима, глупошћу и олаким схватањем живота. Духовито и симболично осликавање ликова и креатура које смо сретали оних кризних година постигнуто је и у овој верзији ’’Епитафа’’. У младој глумачкој постави огромно освежење представаља повратак Бобана Ашковића, који је таман толико старији и искуснији од остатка екипе да то не буде пресудно са становишта уклапања. Његов таленат и енергија, познати не само пожаревачкој публици, и овај пут су прорадили како ваља. Готово пуна сала показала је да ни температура од готово десет испод нуле, ни бритки ветар, ни понедељак, нису разлог за недолазак , када има шта да се види.
Добитници награда:
- Добривоје Петровић, најбољи глумац Трећих сусрета аматерских позоришта
- Далиборка Перић, најбоља глумица Трећих сусрета аматерских позоришта
- Миодраг Лукић, директор КПЦ-а Петровац на Млави, најбоља представа ,,Пробуди се, Като", Трећих сусрета варошких позоришта