У Центру за културу Пожаревац одржан је комеморативни скуп посвећен Драгославу Јовићу Ћири.
Велики су Ћирини домети у овој кући културе, у којој смо се данас окупили тужним поводом, јер је управо он био један од стубова Центра за културу Пожаревац, на почетку Дома омладине и пионира.
Ћира је био сведок или покретач бројних активности како би се култура у Пожаревцу фино угнездила, ушушкала, и како би јавност, конзументи имали привилегију да гледају најбоље, нарочито када су у питању професионални позоришни програми.
Тај почетак и наредних година, док криза у друштву и разне пошасти нису походили и наш град, знало се да је четвртак позоришни дан када на великој сцени ове куће гостују најбоље представе најбољих позоришта. Наш Ћира је тако помагао и у грађењу и формирању укуса пожаревачке културне јавности. Упоредо са тим као организатор стварао је имиџ и углед код управника утицајних позоришних кућа, код врхунских драмских уметника, али и популарних глумаца. Имао је у себи изражен организаторско-менаџерски њух, који се делом преносио и на естраду, па је Ћира знао да нам приреди и одличне музичке програме, од којих је дуги серијал концерата у низу година, рецимо са Легендама, био готово његов заштитни знак.
Уважавао је колеге, али је тачно знао какве су чије могућности, и када је био питан знао је да образложи нечији ангажман.
Искричав и радознао у свом послу, желео је да испрати или допринесе неким иновацијама, али је ценио и није запостављао традиционалне вредности, класичне домете. Управо је он, заједно са још неколико културних посленика покренуо Фестивал којим се ова кућа највише поноси а то су Глумачке свечаности ''Миливоје Живановић''.
Тако смо се позиционирали на мапи битних позоришних фестивала у земљи, а изнова, на један достојанствен и високософистициран начин реафирмисали сећање на глумачку громаду, Миливоја Живановића
Безмало 15 година Ћира је био главни организатор Глумачких свечаности, увезивао и повезивао, координирао и планирао, све да би фестивал омогућио да Пожаревљани виде најбоље у сезони, односно оно што је настало између два фестивала. Радио је то са пуно задовољства, духа и, наравно, знања, а радо су га и врло професионално пратиле колеге и структуре из Града, јер се Пожаревац све боље котирао на културној мапи управо захваљујући таквим искорацима и таквом једном труду.
Рођен је 1948. године у Пожаревцу и још као дечак са Булевара почео да се бави спортом и занитересовао за одбојку.
Почео је у одбојкашком клубу ''Железничар'', који се шездесетих спојио са одбојкашким клубом ''Млади радник'' и тако је настао један јак градски клуб.
Од 1971. до 1976. године играо је за одбојкашки клуб ''Слога'' из Дубравице, са којим као играч и тренер улази у Српску лигу ондашње Југославије. Крајем 70-их био је и тренер женске екипе ''Младог радника'', која је имала значајне резултате. Био је и председник мушког одбојкашког клуба, 1978, и потпредседник Одбојкашког савзеа Србије.
Негде половином 70-их почиње да се професионално занима за културу града Пожаревца.
1976. године постављен је за директора Омладинског дома који је био смештен у садашњој згради Музичке школе.
Тада креће и његова нераскидива веза са овим сегментом друштвеног живота и ангажовање у бројним културним активностима не само у Пожаревцу већ и широм Србије и Југославије.
У својој каријери био је дугогодишњи уредник у нашој кући, а повремено и руководилац као директор Омладинског дома и директор Центра за културу Пожаревац, најзначајније институције културе Пожаревца и Браничевског округа. И као што смо рекли један је од оснивача Глумачких свечаности ''Миливоје Живановић''. Дакле, много је разлога да памтимо нашег Ћиру и сећамо се много тога лепог што је допринео нашој заједници. Велико му хвала и слава му још једном!
Присутнима су се обратили Гордан Бојковић, дир. Народног музеја Пожаревац, Галина Перић, директорка Центра за културу Пожаревац, Горан Јовановић, Славољуб Матић и Добрила Крстев.