Др Миливоје Млађеновић, селектор фестивала:
Уместо да градоначелник Пожаревца, Бранислав Спасовић, по обичају установљеном пре дведесетпет година , вечерас кључеве Града симболично преда глумцима који ће својом уметношћу у наредних шест вечери славити име Миливоја Живановића, великана спрске глуме и промовисати његове следбенике, град је Пожаревац, под опсадом злокобног вируса . Уместо да Зијах Соколовић, прослављени глумац, позван да ове године , својом беседом о глумцу, осоколи српско глумиште и глумиште региона, он је, пре неколико дана са терасе свог сарајевског стана бодрио грађанство, људство ... Из дана у дан, стешњени, унижени, оковани без окова, устрашени, људи од позоришта на yоутбе каналу емитују снимке својих представа иако знају да је то тек слабашно подсећање на моћ позоришта чија је суштина, највећи смисао, само у најдиректнијем обраћању публици...Али и тако, какво је да је, боље је од ћутње којом смо се заразили ових дана.
Јубиларне, 25. Глумачке свечаности конципране су тако да се на пожаревачкој сцени од 4. до 9. априла приреди парада глумаца који се по својим уметничким својствима равнају према Миливоју Живановићу, глумцу који је био заиста врхунско мерило своје епохе, а стварао „на прагу авангарде“. У свих пет такмичарских представа, тако се наместило, ради се о страдању, било индивидудалном, као у Нечистој крви Народног позоришта где главна јунакиња клицу своје пропасти носи у одлуци да се успротиви моралном обрасцу који прописује паланка, било колективном а какво је разорно дејство нацизма у глумачки високостилизованом Сумраку богова Београдског драмског позоришта, о одрастању и зрењу једног јеврејског дечака у суровом добу које претходи Другом светском рату у у грандиозном татарском подухвату Семпер идем Народног позоришта из Сомбора. Исто тако снажан утисак на публику оставила би и представа Лоренцачо ЈДП-а која се бави питањима људскости , моралних образаца , као и представа Смедерево 1941 Српског народног позоришта из Новог Сада о страдању глумаца овог позоришта. Страдање се наместило као кључна реч овогодишњег Фестивала, као опомена свима нама, да је човек, колико год деловао надмоћно, ипак од крхке грађе, те да ћемо кад ова стварна и метафорична самртна опасност прође, знати да славимо достојанственије и живот и позориште.
